Blog

NE uz­vra­ćaj­te is­tom mje­rom na dje­te­to­vo “NE­ĆU”

Vi ste ro­di­telj, ta­ko da vi tre­ba da os­ta­ne­te smi­re­ni i gla­vni

RA­DI­TE NA SMA­NJE­NJU VAŠEG KO­MAN­DO­VA­NJA I VIDJEĆE­TE VE­LI­KU RA­ZLI­KU U DJE­TE­TO­VOM PO­NA­ŠA­NJU

Ve­ći­na ro­di­te­lja ima pro­blem s dje­com ko­ja kon­stan­tno od­go­va­ra­ju na sve što im se ka­že. Bez ob­zi­ra ko­li­ko go­di­na ima di­je­te, ne­op­ho­dno je da se izbo­ri­te sa ta­kvim po­na­ša­njem ta­ko da ono shva­ti da je ne­pri­mje­re­no od­go­va­ra­ti ro­di­te­lji­ma.

Po­tre­bno je prven­stve­no da ro­di­te­lji shvate za­što to di­je­te ra­di. Da li je po­vri­je­đe­no? Da li je lju­to? Da li je to mo­žda ču­lo od dru­ga ili ro­đa­ka? Onog tre­nut­ka ka­d shva­ti­te ra­zlog ta­kvog po­na­ša­nja, mo­že­te da osmi­sli­te ta­kti­ku ka­ko da ga eli­mi­ni­še­te.

Pods­ti­či­te sa­mos­tal­nost kod dje­ce

Ge­ne­ral­no gle­da­no, ta­kvo po­na­ša­nje je po­ve­za­no sa ne­do­vo­ljnom kon­tro­lom i ne­mo­ći nad sop­stve­nim ži­vo­tom. Ta­ko prvi ko­rak mo­že da bu­de da dje­te­tu do­pus­ti­te da bu­de sa­mos­tal­ni­je, na pri­mjer ta­ko što će­te mu po­nu­di­ti da ono sa­mo bi­ra. Mo­gu­ćnost da sa­mo iza­be­re svo­ju odje­ću je ni­šta nas­pram ono­ga ko­li­ko to mo­že da po­mo­gne va­šem dje­te­tu da se bo­lje osje­ća. Ta­ko­đe, ra­di­te na sma­nje­nju va­šeg ko­man­do­va­nja i vi­dje­će­te ve­li­ku ra­zli­ku u dje­te­to­vom po­na­ša­nju.

Po­ku­šaj­te da se do­go­vo­ri­te

Ako kon­stan­tno od­go­va­ra­nje pos­ta­ne ve­li­ki pro­blem u va­šoj ku­ći, ne iz­bje­ga­vaj­te da sje­dne­te i po­pri­ča­te s dje­te­tom. Pre­do­či­te va­ša oče­ki­va­nja ve­za­na za nje­ga, uklju­ču­ju­ći i ka­ko tre­ba da pri­ča, i obja­sni­te za­što je to bi­tno. Obja­sni­te i šta je “od­go­va­ra­nje ro­di­te­lji­ma” ka­ko ne bi bi­lo za­bu­ne. Ovo ra­di­te u vri­je­me ka­da je si­tu­aci­ja smi­re­na i pod kon­tro­lom, a ne ka­da nas­ta­nu pro­ble­mi.

Odre­di­te po­slje­di­ce ko­je di­je­te mo­že da oče­ku­je

Ako va­še di­je­te nas­ta­vi da vam od­go­va­ra, ne us­tru­ča­vaj­te se da pri­mije­ni­te ne­ku od mo­gu­ćih po­slje­di­ca. Obra­ti­te paž­nju na izbor po­slje­di­ca jer ako že­li­te da eli­mi­ni­še­te ova­kvo po­na­ša­nje, to mo­ra da bu­de ne­što što će mo­ti­vi­sa­ti di­je­te da po­slu­ša i sa­ra­đu­je. Na pri­mjer, odu­zmi­te mu elek­tron­ske ure­đa­je ili ga do­da­tno upo­sli­te. To bi tre­ba­lo da ga mo­ti­vi­še da pri­ča sa po­što­va­njem.

Daj­te mu pros­tor

Ako di­je­te ula­zi u pu­ber­tet on­da mo­žda ta­kvim po­na­ša­njem po­ku­ša­va da ispo­lji po­tre­bu za ne­za­vi­snoš­ću ili je­dnos­ta­vno hor­mo­ni ni­su pod kon­tro­lom. Na­ra­vno, to i da­lje ne zna­či da je od­go­va­ra­nje ro­di­te­lji­ma pri­hva­tlji­vo po­na­ša­nje, ali ra­zmi­sli­te o to­me da mu da­te ma­lo pros­to­ra da se smi­ri i uspos­ta­vi kon­tro­lu nad svo­jim emo­ci­ja­ma. Taj pros­tor ko­ji da­te dje­te­tu omo­gu­ći­će vam da mu se pri­bli­ži­te na mi­ran na­čin, što otva­ra put ka pris­toj­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji.

Ne od­go­va­raj­te dje­te­tu na nje­go­vo od­go­va­ra­nje

Ne­moj­te da se osje­ća­te kao da tre­ba da nas­tav­lja­te za dje­te­tom on­da ka­d ono kre­ne da vam ne­pri­mje­re­no od­go­va­ra. Naj­bo­lji od­go­vor ta­da je ti­ši­na, a naj­go­ri nas­tav­lja­nje pre­pir­ke. Vi ste ro­di­telj, ta­ko da vi tre­ba da os­ta­ne­te smi­re­ni i gla­vni. Drži­te si­tu­aci­ju pod kon­tro­lom, ne pot­hra­njuj­te je do­da­tnim boc­ka­njem i iz­bje­gni­te bor­bu za vlast.