Vo­di­te ra­ču­na o to­me ko­ će biti su­per­ju­nak va­šem ma­lom su­per­ju­na­ku

Za­što dje­ci tre­ba­ju su­per­he­ro­ji

Ro­di­te­lji­ma se pre­po­ru­ču­je da Spaj­der­men i Su­per­men bu­du dje­ci dos­tu­pni tek ka­d na­vrše se­dam go­di­na, a Be­tmen go­di­nu da­na ka­sni­je

BI­TI SU­PER­HE­ROJ U SVO­JOJ DNE­VNOJ SO­BI, DOK SKA­ČE S KA­UČA NA RA­ZBA­CA­NE JAS­TU­KE, MAS­KI­RAN U ODJE­ĆU KO­JA GA ČI­NI JOŠ PO­SE­BNI­JIM, U MA­LE­NOM DJE­ČA­KU UZ­GA­JA SA­MO­PO­UZ­DA­NJE TO­LI­KO VE­LI­KO DA NI­JE­DNA DRU­GA IGRA NE MO­ŽE NA­DMA­ŠI­TI US­PJE­ŠNOST OVE

Su­per­he­ro­ji pos­to­je go­to­vo odu­vi­jek. Nji­ho­va moć, osim one da go­lim okom sa­vi­ja­ju če­li­čne kon­stru­kci­je, spa­sa­va­ju lju­de u ne­vo­lji, le­te, trče brzi­nom svje­tlos­ti, bo­re se pro­tiv zla i zli­ko­va­ca, to­li­ko je sna­žna da uti­če na odras­ta­nje go­to­vo sva­kog dje­te­ta. Ko­je su nji­ho­ve po­zi­ti­vne, ali i ne­ga­ti­vne stra­ne, te za­što ih dje­ca to­li­ko vo­le?

Ugle­da­ti se na su­per­ju­na­ka, imi­ti­ra­ju­ći oso­bu ko­ja se sa­svim ja­sno bo­ri pro­tiv zla svo­jim mo­ći­ma, dje­ci je bli­že ne­go se ugle­da­ti na stvar­ne su­per­ju­na­ke po­put do­kto­ra, va­tro­ga­sa­ca, po­li­ca­ja­ca ili nau­čni­ka. Jer, ka­kve za­ba­vne ­mo­ći ima­ju ti lju­di?

Fa­za su­per­he­roj­stva va­žna je za ra­zvoj dje­te­to­vog sa­mo­po­što­va­nja, li­čnog vre­dno­va­nja, od­go­vor­nos­ti pre­ma dru­gi­ma, ne­ri­jet­ko sla­bi­ji­ma od se­be, kao i za ra­zvi­ja­nje kom­pe­ten­ci­je i kre­ati­vnos­ti.

Šes­to­go­diš­nje di­je­te ne ra­zu­mi­je ka­ko je­dan nau­čnik mo­že uči­ni­ti do­bro u svi­je­tu ot­kriv­ši for­mu­lu ko­ja će pro­mi­je­ni­ti svjet­sku eko­no­mi­ju i vre­dno­va­nje ener­gi­je ta­ko što je go­di­na­ma sje­dio u la­bo­ra­to­ri­ji – ni­ti je vri­je­me da to zna. Da taj nau­čnik ski­ne bi­je­li man­til i os­ta­ne u fan­tas­ti­čnom odi­je­lu ili se tran­sfor­mi­še u na­dljud­sko bi­će sa su­per­spo­so­bnos­ti­ma, da na pri­mjer mo­že le­tje­ti u sve­mir ili ispu­šta­ti pa­uko­ve mre­že kroz po­re svo­je ko­že i u na­ru­čje hva­ta­ti nje­žne i upla­še­ne da­me – to je po­sve pri­hva­tlji­vo i ra­zu­mlji­vo u dje­čjem svi­je­tu.

**Je­su li svi su­per­he­ro­ji do­bri?

Do­bri­ca po­put Su­per­me­na ne­ma ap­so­lu­tno ni­ka­kve ma­ne osim osje­tlji­vos­ti na krip­to­nit, ali Ajronmen, go­to­vo naj­ve­ći he­roj sa­daš­nji­ce, vrlo je upi­tna li­čnost.

Ta­kvi su­per­he­ro­ji za­pra­vo su akcijski ju­na­ci ko­ji ne po­dsti­ču dje­cu da ci­je­ne is­tin­ske ljud­ske vri­je­dnos­ti. Za­datak sva­kog ro­di­te­lja pri­tom je da vo­di ra­ču­na na ka­kvog će se ju­na­ka nji­ho­vo di­je­te ugle­da­ti i ka­kvu će po­uku na­uči­ti iz po­na­ša­nja svog he­ro­ja. Ra­zli­ka izme­đu su­per­he­ro­ja i akcij­skog ju­na­ka, te nji­ho­va ge­ne­ral­na mo­ti­va­ci­ja kao oso­ba ko­je se kri­ju iza mo­ćnog kos­ti­ma, izuzetno je ve­li­ka. Su­per­he­ro­ji su čes­to u pri­va­tnom svi­je­tu je­dnos­ta­vne, po­šte­ne, mir­ne oso­be od po­vje­re­nja ko­je ci­je­ne ljud­ske vri­je­dnos­ti te ih i po­dsti­ču. Akcij­ski ju­na­ci, s dru­ge stra­ne, ne mo­ra­ju ima­ti po­zi­ti­vnu oso­bi­nu, a do­bro ko­je či­ne vrlo je čes­to pods­ta­knu­to nji­ho­vim li­čnim in­te­re­si­ma. Oni su ne­ri­jet­ko sar­kas­ti­čni, agre­si­vni, ba­ha­ti su­per­mu­škar­ci ko­ji svo­je spo­so­bnos­ti na­gla­ša­va­ju naj­vi­še za­to da bi po­di­za­li vlas­ti­ti ego. Nji­ho­va pri­ča čes­to se te­me­lji na osve­ti i ne­to­le­ran­ci­ji, a ta­kva pri­ča ni­ka­ko ne bi tre­ba­lo da bude uzor ma­le­noj dje­ci. Sto­ga vo­di­te ra­ču­na o to­me ko će bi­ti su­per­ju­nak va­šem su­per­ju­na­ku.

**Na­da za bo­lji svi­jet

Pra­vi su­per­he­ro­ji za­pra­vo su i vi­še ne­go po­tre­bni i da­lo bi se dis­ku­to­va­ti je­su li po­tre­bni­ji na­ma odra­sli­ma ili na­šoj dje­ci. Bor­ba da za­šti­ti­mo dje­cu od ne­ga­ti­vnog aspe­kta kul­tu­re i me­di­ja u vre­me­nu u ko­jem ži­vi­mo tra­ja­će bes­ko­na­čno, baš kao što će i su­per­he­ro­ji bes­ko­na­čno spa­sa­va­ti naš svi­jet. Bi­ti su­per­he­roj u svo­joj dne­vnoj so­bi, dok ska­če s ka­uča na ra­zba­ca­ne jas­tu­ke, mas­ki­ran u odje­ću ko­ja ga či­ni još po­se­bni­jim, u ma­le­nom dje­ča­ku uz­ga­ja sa­mo­po­uz­da­nje to­li­ko ve­li­ko da ni­je­dna dru­ga igra ne mo­že na­dma­ši­ti us­pje­šnost ove. Vrlo brzo taj će dje­čak pro­na­ći dru­ge na­či­ne ka­ko bi svo­je su­per­he­roj­sko sa­mo­po­uz­da­nje, u mi­si­ji da bu­de su­per­čo­vjek, nje­go­vao i do­da­tno iz­gra­đi­vao. Sa­da je vri­je­me da bu­de ova­kav su­per­he­roj ako to že­li.

Su­per­he­roj ko­ji spa­sa­va pla­ne­tu od po­tpu­nog uni­šte­nja mo­že se či­ni­ti kao do­bra stvar, ali na­uka je po­di­je­lje­na u tim ra­zmiš­lja­nji­ma.

****U ODBRA­NU SU­PER­HE­ROJ­STVA:

OSNO­VNO PO­IMA­NJE:

Pre­uzi­ma­nje ulo­ge su­per­he­ro­ja po­ma­že dje­te­tu da na­uči ra­zli­ku izme­đu do­brog i zlog te lo­šeg i pri­hva­tlji­vog, a ro­di­te­lji­ma da­je pri­li­ku da sa svo­jom dje­com raz­go­va­ra­ju o tim va­žnim ži­vo­tnim pi­ta­nji­ma.

SA­MO­PO­UZ­DA­NJE:

Sve je mo­gu­će u svi­je­tu su­per­he­ro­ja. Sva ta ma­što­vi­ta igra iz­vrsna je vje­žba za dje­čji mo­zak te po­ma­že ma­le­ni­ma da ra­zvi­ju kom­pe­ten­ci­ju i sa­mo­po­uz­da­nje za “stvar­ne” pri­li­ke u ko­ji­ma će im baš te spo­so­bnos­ti bi­ti nu­žne.

BE­SPO­MO­ĆNOST:

Pre­ma stu­di­ji kli­ni­čkih psi­ho­lo­ga, ako po­je­di­nac po­sje­du­je su­per­mo­ći u vir­tu­el­nom svi­je­tu, vrlo će vje­ro­va­tno bi­ti spre­mni­ji po­mo­ći i u stvar­nom svi­je­tu.

OSNA­ŽI­VA­NJE:

“Dje­ca ima­ju ogra­ni­če­nu kon­tro­lu nad go­to­vo svim aspe­kti­ma u vlas­ti­tom ži­vo­tu. Pos­tav­ši su­per­he­ro­ji­ma u igri, do­bi­ja­ju odre­đe­nu vrstu kon­tro­le”, objaš­nja­va dr Ej­mi Bej­li, kli­ni­čki psi­ho­log pri Kids Fir­st Me­di­cal Cen­tru u Du­ba­iju.

“Ta­kva igra mo­že im po­mo­ći da od­glu­me i pro­đu kroz unu­traš­nje ne­mi­re i osje­ća­je ne­mo­ći. Čak im po­ma­že da sa­mos­tal­no ri­je­še ili sma­nje stra­ho­ve i an­ksio­znost. Ta­ko­đe, mo­gu ek­spe­ri­men­ti­sa­ti s ra­zli­či­tim li­čnos­ti­ma, te do­ći do za­klju­čka ka­kvi lju­di za­pra­vo že­le bi­ti.”

ZDRAV IZBOR HRA­NE:

Dje­ca će sa­mos­tal­no oda­bra­ti zdra­vi­ju hra­nu ra­zmiš­lja­ju­ći o to­me šta bi nji­hov omi­lje­ni su­per­he­roj jeo.

****RAZLOZI PRO­TIV SU­PER­HE­RO­JA

NA­SI­LJE:

Da­nas su­per­he­ro­ji ne­pres­ta­no učes­tvu­ju u ne­obi­čno ve­li­kom ra­spo­nu na­si­lja.

U SKLA­DU SA GO­DI­ŠTEM:

Su­per­he­ro­ji ko­je da­nas či­ta­mo i gle­da­mo ni­su za pred­škol­sku dje­cu. Pra­vi su­per­he­roj za ma­li­ša­ne jes­te  Bob Gra­di­telj i sli­čni. Ro­di­te­lji­ma se pre­po­ru­ču­je da Spaj­der­men i Su­per­men bu­du dje­ci dos­tu­pni tek ka­d na­vrše se­dam go­di­na, a Be­tmen go­di­nu da­na ka­sni­je.

SI­GUR­NOST:

Kos­tim su­per­he­ro­ja mo­že u dje­ci po­bu­di­ti mo­gu­ćnos­ti ko­je bi tre­ba­lo da budu pod stal­nim nad­zo­rom. Ne­re­al­na dje­čja oče­ki­va­nja ka­da su u kos­ti­mu svog omi­lje­nog junaka mo­gu do­ves­ti do ozbi­ljnih po­vre­da.

AGRE­SI­VNOST:

Ov­dje ne­ma ar­gu­me­na­ta pro­tiv. Su­per­he­ro­ji je­su agre­si­vni. “Ri­zik igre su­per­he­ro­ja po­ne­kad je ta­kav da dje­čje po­na­ša­nje pos­ta­je ha­oti­čno i izvan kon­tro­le ako se di­je­te po­tpu­no uži­vi u svo­ju ulo­gu”, ka­že dr Bej­li.

Ne­ki sma­tra­ju da je do­pu­šta­nje ta­kve igre za­pra­vo do­zvo­la za agre­si­vno po­na­ša­nje. Kon­tro­li­sa­nje ni­voa agre­si­vnos­ti to­kom ta­kve igre iza­zov je za ro­di­te­lja.

“Raz­go­va­raj­te s dje­te­tom o po­zi­ti­vnim ka­ra­kte­ris­ti­ka­ma omi­lje­nog ju­na­ka, kao što je mu­dro ra­zmiš­lja­nje ili bri­ga o dru­gi­ma. Po­mo­zi­te da se igra obli­ku­je kroz pri­ču ko­ja će ogra­ni­či­ti dje­te­to­vu izlo­že­nost agre­si­vnom po­na­ša­nju”, za­klju­ču­je dr Bej­li.